Svadbeni običaji

Svadbeni običaji se prenose sa kolena na koleno.

Tokom duge istorije naš narod je razvio brojne običaje. Za mnoge od njih se ne zna kako su nastali, ali jedno je sigurno – oni neguju našu tradiciju i čine život bogatijim. Zato ne čudi što svaki deo života vezuju određeni običaji. Najzanimljivi među njima, svakako, su oni koji se odnose na venčanje.

U davna vremena postojala su određena pravila koja su mladenci poštovali, pre svega, najvažniji dan bio je rezervisan za jesen. Ovo godišnje doba ne samo da pruža prijatnu atmosferu i obilje boja, već je to period kada se završavaju poljoprivredni radovi, pa gosti imaju dovoljno vremena da prisustvuju vašem slavlju. Takođe, venčanje je podrazumevalo nevestu u raskošnom modelu princeza venčanice, veliku salu i obavezne trubače.

Iako je odavno napuštena forma klasičnog venčanja, pojedini svadbeni običaji su rado viđeni. O kojim je reč otkriva vam salon venčanica Beograd, Dar.

Tradicionalni svadbeni običaji

Svadbeni običaji započinju, zapravo, pozivom za venčanje. Za razliku od elegantnih pozivnica, ranijih decenija običaj je nalagao nošenje buklije. U pitanju je čutura napunjena rakijom, nju je nosio mladoženjin otac ili mladi rođak. Svatovi su kao odgovor na poziv pili iz buklije i kutili je novcem.

Na putu do mlade goste je čekalo niz „prepreka“, pa je mladoženja morao da pogodi jabuku zakačenu na najvišoj grani ispred nevestine kuće. Na taj način bi dokazao da je vešt ratnik, što je u davna vremena bila važna karakteristika.

U stare svadbene običaje koji polako nestaju spada i bacanje sita. Naime, nakon venčanja mladi par odlazio je u mladoženjinu kuću, gde je nevestu dočekivala svekrva sa sitom napunjenim jabukama, žitom, cvećem i bombonama. Mlada je darove iz sita prosipala u uglove kuće, a sito bacila na krov. Prema verovanju ako se sito zadrži na krovu, ostaće i mlada u kući, ujedno, imaće plodan i uspešan brak.

Zabavni svadbeni običaji

Svi svadbeni običaji donose posebnu draž najbitnijem danu. Ipak, mnogima je najzabavniji deo kupovina mlade.

Još u davna vremena uključivao je cenjkanje između devera i mladinog brata ili rođaka. Tom prilikom “prodavac” je dobijao gomilu dukata. Tek 1846. godine knez Aleksandar Karađorđević je naredbom zabranio “iskanje i davanje novca i zlata za devojku” kao sramotni čin, pa u modernom dobua ovaj običaj prati šala i nadmudrivanje prisutnih gostiju, dok je dobijeni novac simboličan.

Svadbeni običaji koji su popularni i danas

Uz veo, kićenje svatova je najstari svadbeni običaj. Bio je poznat još u antičko doba, a predstavljao je svojevrsnu zaštitu gostiju kako bi i svadba protekla u najboljem redu.

Svatove su kitile mlade, neudate devojke kako bi se prikazale mladićima. I strana na kojoj se nosi ruzmarin, kao simbol vernosti, ukazuje na bračni status, pa se slobodni gosti kite na levu, a oni koji su u braku na desnu stranu.

Osim ruzmarina, moderni ukrasi za svadbe pružaju brojne mogućnosti, pa su poslednjih godina popularne narukvice od cveća, bedževi ili, pak, različite vrste veštačkih cvetića.

Bacanje bidermajera je, sigurno, najomiljeniji običaj pripadnica lepšeg pola. Prema legendi ova tradicija dolazi iz Francuske kada su gosti za uspomenu kidali komad venčane haljine. Da bi je sačuvala nevesta je bacala buket cveća koji je nosila na ceremoniji venčanja.

Drugo verovanje ističe da je ovaj običaj nastao u Srednjem veku, u to doba gosti su pratili mladi par do postelje. U želji da ostane nasamo sa svojom voljenom, jedan mladoženja se dosetio kako svatovima da skrene pažnju. Bacio je nevestin buket, pa je mladi par uspeo da se iskrade od nametljivih pogleda.

Najpoznatija priča vezana bidermajer jeste da se on baca za sreću. Što znači da devojka koja ga uhvati je sledeća za udaju.

Drage dame, dok pravite spisak svadbenih običaja za svoje venčanje, posetite salon venčanica Dar. Ovde vas čekaju najmodernije jesenje venčanice svetski poznatih brendova.